Jelena Ristić Jelena Ristić - kompanija Mastercard

27.03.2018.

Put do transparentnog finansijskog tržišta

Kao članica komisije u nedeljnim izvlačenjima nagrada u okviru nacionalne lutrije sa fiskalnim računima i kartičnim slipovima, zaista sam impresionirana reakcijom građana na ovaj javno-privatni poziv na akciju za rešavanje problema sive ekonomije. Iz nedelje u nedelju, bazen se puni stotinama hiljada računa i kartičnih slipova što je sjajna ilustracija fiskalne discipline koju pokazuju kako građani, tako i trgovci.

Međutim, još je važnije gledati na te rezultate u svetlu povećanja transparentnosti finansijskih tokova na tržištu. Kada se plaćanja registruju, država ima jasan uvid u tokove novca i merodavan mehanizam za naplatu poreza. Što je veći broj registrovanih transakcija, veći su budžetski prihodi, veće su investicije u osnovne stubove društva kao što su školstvo i zdravstvo, infrastruktura, ali i socijalna davanja, itd.

Jedno istraživanje koje smo mi lokalno sproveli u pogledu percepcije potrošača o sivoj ekonomiji pokazalo je da tri četvrtine ispitanika (njih 73%) smatra da je borba protiv sive ekonomije zajednički poduhvat vlada i potrošača. Među merama na koje vlada može da utiče, a koje su potrošači izdvojili kao delotvorne nalaze se i:

  • Obaveza trgovca da ima i koristi fiskalnu kasu (75%)
  • Poreski podsticaji za trgovce koji prihvataju elektronska plaćanja (65%)
  • Poreski podsticaji za potrošače koji koriste elektronska plaćanja (60%)
  • Obaveza trgovca da poseduje POS terminal (56%)

Kao aktivnosti koje više zavise od samih potrošača navedene su:   

  • Obavezno traženje računa (77%)
  • Prestanak kupovine na lokacijama koje nemaju kasu (64%)
  • Zamena keša elektronskim plaćanjima (29%)
  • Kupovina samo kod trgovaca koji imaju POS terminal (26%)

Sve u svemu – potrošači žele više transparentnosti i više elektronskih plaćanja.

Svakako najjednostavniji način za registrovanje transakcija su upravo elektronska plaćanja, bilo putem platnih kartica, e-trgovine ili e-benkinga, dakle, bilo koje platne metode koja podrazumeva tehnološku osnovu i beleženje podataka. Već godinama finansijske institucije na tržištu rade na edukaciji potrošača u pogledu pogodnosti ovakvih plaćanja kao što su praktičnost kako u zemlji, tako i u inostranstvu, kao i širi pristup onlajn kupovini, sigurnost, brzina i finansijska kontrola. Međutim, u jednačini cash vs. cashless u računicu treba uzeti u obzir još jednu promenljivu – cenu keša.

Široko je rasprostranjeno pogrešno verovanje da je keš besplatan. Ništa nije dalje od istine. Istraživanje sprovedeno u Holandiji[1] dokazalo je da račun od 100 evra plaćen gotovinom trgovca košta najmanje 3 evra, dok ga taj isti račun plaćen debitnom karticom košta 1,2 evra.  

Gotovinska plaćanja uključuju i druge troškove – transport, obezbeđenje, čuvanje i štampanje gotovinskog novca košta. Osim toga, na keš koji se drži u kasi ne dobija se nikakva kamata… Sve to stavljeno na papir, pa pretočeno u edukaciju tržišnih učesnika, dovelo je do toga da je učešće keša u ukupnom obrtu novca u Holandiji sada palo na 45%.

Sa druge strane, u Srbiji je učešće keša u registrovanim transakcijama 85%. Povrh toga imamo i sivu ekonomiju koja se praktično bazira na kešu, a koja se procenjuje na bilo gde između 15 i 30 procenata BDP-a u zavisnosti od metodologije i konkretne oblasti koja se posmatra. Zamislite samo koliko bi celokupan lanac finansijskih usluga uštedeo ukoliko bi makar jedan deo te masivne keš ekonomije postao bezgotovinski.

Kako bismo omogućili ovu promenu, potrebno je investirati i razvijati platnu infrastrukturu i na javnom i na privatnom nivou. Ta infrastruktura ne omogućava samo registrovanje transakcija, već i brzo, pouzdano i sigurno plaćanje i ubiranje poreza. Bilo da plaćaju komunalne račune ili poreze onlajn ili kupuju hranu u supermarketu, potrošači pokazuju spremnost i sklonost ka bezgotovinskim transakcijama. Važno je da im se ta opcija omogući na što više lokacija strožom primenom zakona o fiskalizaciji i većom terminalizacijom svih trgovačkih lokacija. Možda će pojedinim trgovcima uvođenje POS terminala delovati kao veći inicijalni trošak, ali dugoročno se on višestruko isplati kroz sve veći i veći broj bezgotovinskih transakcija koje pojedinačno imaju manje propratne troškove.

Činjenica je da tehnologije napreduju i nikoga ne čekaju. Potrošači su to shvatili – pogledajte samo stalni rast internet plaćanja, postepeno uvođenje mobilnih novčanika, opciju za beskontaktno plaćanje karte u javnom prevozu. To su sve rešenja koja prate zahteve potrošača za modernim plaćanjima koja se uklapaju u – ne kaskaju za - njihovim modernim stilom života. Na nama kao predstavnicima javno-privatnog sektora je da pomognemo da ni potrošači, ni trgovci, ni institucije ne zaostanu i ne izgube trku sa platnim tehnologijama. One svima donose određene prednosti – potrošačima jednostavnost, trgovcima praktičnost i uštedu, institucijama olakšano poslovanje, a svima -  transparentnost, i zato je trka sa platnim tehnologijama zapravo  trka za transparentno tržište. Hajde da pobedimo zajedno!

 

[1] https://www.dnb.nl/nieuws/nieuwsoverzicht-en-archief/dnbulletin-2013/dnb288184.jsp