Siva Ekonomija | Nacionalni program

Nacionalni program

Nacionalni program

Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije je strateški dokument Vlade Srbije koji sadrži set od 108 mera i aktivnosti i predviđa uspostavljanje efikasnijeg nadzora nad tokovima u sivoj zoni, unapređenje funkcionisanja fiskalnog sistema i smanjenje administrativnog opterećenja za privredu i građane.

Kako se pripremao Nacionalni program

Kako se jedino planiranjem i sprovođenjem sistemskih rešenja može uticati na dugoročno smanjenje sive ekonomije i njenih posledica, Vlada Srbije, u decembru 2014, na inicijativu NALED-a i kompanija okupljenih u Savez za fer konkurenciju (FCA), a uz podršku USAID-a, formira Stručnu grupu i Koordinaciono telo za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije, sa zadatkom da osmisle strateški pristup u rešavanju problema nelegalnog poslovanja i nelojalne konkurencije.

Od 15. januara do 15. maja 2015. kreiran je Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije. Doprinos pripremi programa dalo je više od 100 predstavnika javnog i privatnog sektora, organizacija civilnog društva i relevantnih stručnjaka, okupljenih u Stručnoj grupi za suzbijanje sive ekonomije. Program prati Akcioni plan za sprovođenje, koji daje detaljan pregled aktivnosti, učesnika, nosilaca mera i očekivanih efekata.

U procesu izrade krenulo se od analize trenutnog stanja, utvrđivanja uzroka i posledica sive ekonomije, preko pregleda dosad sprovedenih aktivnosti državnih organa na suzbijanju pojavnih oblika, da bi se došlo do ciljeva i mera koje je potrebno preduzeti. U vreme pripreme Nacionalnog programa korišćeni su podaci poslednje studije o proceni nivoa sive ekonomije koju je 2013. izradio Fond za razvoj ekonomske nauke uz podršku USAID-a i koji su pokazivali da se obim sive ekonomije kretao u rasponu od 21 do 30,1% BDP-a. U skladu sa tim, procenjeno je da bi uspešna realizacija Nacionalnog programa u roku od pet godina vratila više od milijardu evra u legalne tokove i svela obim sive ekonomije na 26,7% GDP-a što je na nivou proseka zemalja centralne i istočne Evrope u trenutku pristupanja EU.

Podaci analize “Siva ekonomija u Srbiji 2017”, koju je NALED sproveo uz podršku Nemačke razvojne saradnje pokazala je da je obim sive ekonomije smanjen u prethodnih pet godina među registrovanom privredom sa 21,2 na 15,4% BDP-a. I dalje svako treće preduzeće posluje u sivoj zoni čemu značajno doprinose neregistrovane firme koje čine više od 17% ukupnog broja privrednih subjekata. Ova analiza predstavljaće osnovu za unapređenje Nacionalnog programa čija revizija je u toku.

Suzbijanje sive ekonomije predstavlja važan korak u uspostavljanju predvidivog i stabilnog poslovnog okruženja i ravnopravne tržišne utakmice. To nije posao niti nadležnost samo jedne institucije i zahteva koordinisane napore javne uprave i učesnika na tržištu.