Siva Ekonomija | Uzroci i posledice sive ekonomije

Uzroci i posledice sive ekonomije

Osnovni uzroci sive ekonomije su:

  • Nizak nivo poreske kulture građana i privrede, koji je uglavnom prouzrokovan nepoverenjem u državne institucije, netransparentnim trošenjem sredstava, nedovoljnom informisanošću i korupcijom
  • Komplikovan regulatorni okvir podložan čestim promenama, nedoslednom primenom propisa, nedovoljnim poznavanjem propisa i slabim kapacitetima javne uprave u sprovođenju propisa
  • Relativno visoka poreska i neporeska opterećenja sa dodatnim administrativnim barijerama i visokim administrativnim troškovima za privredu i građane
  • Relativno visok stepen korupcije i tolerancije države prema sivoj ekonomiji (inspekcija, carina, sudstvo, policija)
  • Visoka stopa nezaposlenosti i siromaštvo

Obim sive ekonomije u državama u regionu kreće se u rasponu od 22 do 32 odsto BDP-a, dok je prosek razvijenih država EU oko 15% BDP-a. U odnosu na Srbiju jedino Bugarska ima veći obim prometa u neformalnim privrednim tokovima. Među zemljama sa najmanjom stopom poslovanja mimo propisa su pojedine države SAD i Švajcarska kod kojih je obim sive zone oko 7% BDP-a.

Posledice sive ekonomije su:

  • Nelojalna konkurencija koju prouzrokuju subjekti koji posluju u zoni sive ekonomije, što dovodi do zatvaranja privrednih subjekata koji poštuju propise ili njihovog prelaska u sive tokove, otpuštanja radnika i smanjenja investicija
  • Manji budžetski prihodi koji prouzrokuju lošije javne usluge kao što su: obrazovanje, zdravstvena zaštita, bezbednost, vladavina prava, komunalne usluge, itd
  • Narušavanje prava radno angažovanih lica, bezbednosti i zdravlja (izostanak uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, osiguranje u slučaju povrede na radu za studente angažovane preko studentske zadruge, ugrožen kvalitet i zdravstvena ispravnost proizvoda)

Siva ekonomija je prepreka za razvoj preduzeća, za ekonomski rast i za izgradnju kvalitetnijeg života svakog pojedinca. Iako predstavlja „sigurnosnu mrežu“ za mnoge pojedince i domaćinstva u Srbiji, ona znači mnogo više od nenaplaćenog poreza jer dovodi do gubitka radnih mesta, zatvaranja preduzeća, manji budžet za zdravstvo, obrazovanje, kulturu, socijalna davanja i sve ono što građani dobijaju od države i što se finanira od poreza.